Šta je SOFR i Zašto je Važan?

SOFR donosi novu eru u načinu na koji se meri trošak novca, naročito u vreme kada je transparentnost na finansijskim tržištima važnija nego ikada. U nastavku teksta ćemo objasniti kako se izračunava, koje su njegove prednosti u odnosu na prethodne standarde poput LIBOR-a i kako se koristi u svakodnevnom finansijskom okruženju.

Ako nemate Binance račun, možete iskoristiti popust od 20% provizije klikom na ovu rečenicu.

Šta tačno predstavlja SOFR?

SOFR je skraćenica za Secured Overnight Financing Rate, odnosno osigurana kamatna stopa za overnight finansiranje. U suštini, to je broj koji pokazuje koliki je trošak kratkoročnog zaduživanja – tačnije, koliko košta pozajmljivanje novca preko noći, kada je ta pozajmica osigurana američkim državnim obveznicama (US Treasury).;
Zamisli to kao svakodnevnu “fotografiju” tržišta gde velike finansijske institucije, uključujući banke i investicione firme, razmenjuju gotovinu za obveznice i obrnuto. SOFR reflektuje realne tržišne uslove – koliko neko mora da plati da bi dobio gotovinu, ali uz garanciju u obliku sigurnih državnih papira.
Ono što SOFR čini posebno pouzdanim je činjenica da se ne bazira na procenama ili projekcijama, već na stvarnim transakcijama u tzv. repo tržištu (repurchase agreement market). Upravljanje i objavljivanje ove stope vrši Federalna rezervna banka Njujorka u saradnji sa Kancelarijom za finansijska istraživanja američkog Trezora (OFR).
Zahvaljujući transparentnosti i osloncu na realne podatke, SOFR je stekao reputaciju kao mnogo objektivniji i otporniji pokazatelj u odnosu na svog prethodnika – LIBOR.

Kako funkcioniše SOFR?

Za razliku od LIBOR-a, koji se temeljio na pretpostavkama banaka o tome po kojoj kamatnoj stopi bi međusobno pozajmljivale novac, SOFR koristi stvarne, izvršene transakcije sa američkog repo tržišta (skraćeno od repurchase agreements – ugovori o otkupu).
SOFR se objavljuje svakog radnog dana u 8:00 po istočnom američkom vremenu, i to na osnovu podataka iz prethodnog poslovnog dana. Time se obezbeđuje precizna i dnevno ažurirana slika stvarnih troškova kratkoročnog zaduživanja.
Ključna prednost SOFR-a je njegova transparentnost i zasnovanost na tržišnim podacima, u poređenju sa LIBOR-om koji je bio podložan manipulacijama jer nije koristio realne ugovore već procene. S obzirom na to da repo tržište beleži preko 1.000 milijardi dolara dnevnog obima trgovanja, ova stopa odražava stanje u jednom od najlikvidnijih finansijskih segmenata.
Do 2023. godine, LIBOR je gotovo u potpunosti izbačen iz upotrebe, a SOFR je preuzeo njegovu ulogu kao glavni referentni standard – bilo da se radi o poslovnim kreditima, hipotekama ili kompleksnim finansijskim ugovorima na Volstritu.

Odakle dolaze podaci za SOFR?

SOFR se ne oslanja na nagađanja već se temelji na stvarnim ugovorima o pozajmljivanju gotovine u repo tržištu, gde finansijske institucije uzimaju keš uz obećanje da će ga vratiti sledećeg dana, koristeći američke državne obveznice kao kolateral.
Podaci za izračunavanje SOFR-a dolaze iz tri glavna tipa transakcija:

• Repo transakcije preko trećih strana (third-party repos) – U ovim slučajevima, posrednik (npr. banka) upravlja zamenom gotovine i kolaterala.
• GCF repo ugovori (General Collateral Financing) – Ove transakcije prolaze kroz klirinšku kuću poznatu kao Fixed Income Clearing Corporation (FICC).
• Bilateralni repoi – Direktni dogovori između dve strane, takođe klirinški obrađeni preko FICC-a.

Federalna rezervna banka Njujorka zatim prikuplja sve ove podatke, analizira kamatne stope i koristi medijanu ponderisanu obimom transakcija (volume-weighted median) da bi odredila SOFR. Zahvaljujući obimu većem od 1.000 milijardi dolara dnevno, ova metodologija omogućava izračunavanje pouzdane referentne stope koja nije lako podložna ekstremnim vrednostima ili tržišnim manipulacijama.
Pored same kamatne stope, objavljuju se i dodatni podaci – poput ukupnog obima trgovanja, kao i informacija o tome kako su se kretale stope (npr. najviših i najnižih 10%). Sve ove informacije dostupne su javno na zvaničnom sajtu Federalne rezerve Njujorka, uključujući i istorijske podatke iz prethodnih godina.

SOFR proseci i indeks – rešenje za dugoročne ugovore

Pošto je SOFR stopa određena za jedno veče, ona nije idealna za dugoročne finansijske instrumente kao što su krediti sa promenljivom kamatom ili obveznice. Zbog toga su uvedeni dodatni alati: SOFR Averages i SOFR Index.

• SOFR Averages predstavljaju prosečne vrednosti SOFR stope za periode od 30, 90 i 180 dana. Ovi proseci izračunavaju se tako što se zbir dnevnih SOFR stopa podeli sa brojem dana, čime se dobija “ispeglana” vrednost pogodnija za proizvode poput stambenih kredita.
• SOFR Index, koji se koristi od 2018. godine, prati kumulativno ukamaćivanje (kompoundiranje) SOFR stope kroz vreme. Ovaj indeks omogućava preciznije obračune kamata za složenije finansijske proizvode, kao što su derivati ili složeni zajmovi.

Zahvaljujući ovim alatima, SOFR se može uspešno primeniti i van overnight tržišta, posebno u kontekstu hipoteka sa promenljivom kamatnom stopom, korporativnog duga, kao i u raznim instrumentima koji zahtevaju stabilniji pokazatelj kroz duži vremenski period.

Ako vam je potreban vodič za postavljanje Binance računa, možete pročitati ovaj članak.

Zašto je SOFR važan u finansijama?

Zameniti LIBOR sa SOFR-om bio je veliki korak u svetu finansija. Taj proces zahtevao je ogromne promene – od ažuriranja ugovora do prilagođavanja celokupne infrastrukture finansijskih institucija. Ipak, zahvaljujući transparentnosti, pouzdanosti i usklađenosti sa globalnim standardima, SOFR se brzo učvrstio kao novi glavni reper za određivanje kamatnih stopa.
Danas SOFR čini temelj mnogih ključnih finansijskih proizvoda, uključujući:

• Kredite – Na primer, poslovne zajmove i stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom, gde se kamata menja u skladu sa tržišnim uslovima.
• Derivate – Kompleksne finansijske ugovore poput interest rate swapova ili fjučersa, koji omogućavaju zaštitu od rizika ili špekulaciju na buduće kretanje kamatnih stopa.
• Obveznice i hartije od vrednosti – Mnogi instrumenti, kao što su hipotekarni paketi (MBS), koriste SOFR kao osnovu za obračun kamata.
• Svakodnevne finansijske proizvode – Čak i studentski krediti ili hipoteke sa prilagodljivom kamatom u nekim slučajevima koriste SOFR kao referentnu stopu.

Zahvaljujući ovim karakteristikama, SOFR je postao stub savremenog finansijskog sistema zasnovanog na američkom dolaru, nudeći sigurnost, preciznost i otpornost na manipulacije koje su prethodno potresale LIBOR.

Prednosti i izazovi SOFR-a

Prednosti SOFR-a
SOFR nije postao novi globalni standard bez razloga. Njegove ključne prednosti uključuju:

• Bez manipulacija – SOFR se zasniva na stvarnim tržišnim transakcijama, a ne na procenama banaka, što ga čini teško podložnim lažiranju.
• Stabilnost – Zahvaljujući ogromnom dnevnom obimu trgovine na repo tržištu, SOFR ostaje stabilan čak i u trenucima tržišnih turbulencija.
• Bezbednost – Transakcije su osigurane američkim državnim obveznicama, što čini ovu stopu izuzetno niskorizičnom.
• Široka podrška – SOFR je preporučen od strane ARRC-a (Alternative Reference Rates Committee) i usklađen sa međunarodnim standardima, što dodatno učvršćuje njegov kredibilitet.

Izazovi u primeni SOFR-a
Iako ima brojne prednosti, prelazak na SOFR nije prošao bez izazova:

• Overnight karakter – Budući da se radi o dnevnoj stopi, za dugoročne proizvode je neophodno dodatno izračunavanje, najčešće uz pomoć proseka i indeksa.
• Troškovi tranzicije – Prelazak sa LIBOR-a zahtevao je velika ulaganja u reviziju ugovora, infrastrukture i sistema, što je predstavljalo ozbiljan izazov za mnoge institucije.
• Povremena volatilnost – U stresnim tržišnim uslovima, SOFR može zabeležiti kratkoročne skokove, ali i dalje ostaje stabilniji i sigurniji u odnosu na druge stope koje nisu zasnovane na realnim podacima.

SOFR fjučersi – zaštita od rizika i šansa za profit

SOFR fjučersi su finansijski derivati koji omogućavaju investitorima da se zaštite od budućih promena kamatnih stopa ili da spekulišu o njihovom kretanju. Ovi ugovori se primarno trguju na berzi CME (Chicago Mercantile Exchange) i predstavljaju ključni alat za upravljanje rizikom kamatnih stopa.

Šta su SOFR fjučersi?

SOFR fjučersi su standardizovani ugovori zasnovani na očekivanoj prosečnoj SOFR stopi za određeni vremenski period. Oni omogućavaju učesnicima tržišta da „zaključaju“ određenu kamatnu stopu unapred, ili da ostvare profit ako imaju tačnu procenu njenog budućeg kretanja.
Postoje dve osnovne vrste SOFR fjučersa:

• 1-mesečni SOFR fjučersi – Bazirani na prosečnoj SOFR stopi tokom jednog meseca; vrednuju se 25 USD po osnovnom poenu (basis point).
• 3-mesečni SOFR fjučersi – Zasnovani na tromesečnom proseku; vrednost je 12,50 USD po osnovnom poenu.

Ovi ugovori se novčano izmiruju, što znači da se ne vrši fizička isporuka novca ili obveznica, već se obračun vrši prema vrednosti SOFR stope tokom trajanja ugovora, kao što je objavila Federalna rezerva Njujorka.

Kako funkcionišu?

Zamisli da si banka i brineš da bi SOFR mogao da poraste, što bi ti povećalo trošak zaduživanja. Kupovinom SOFR fjučersa možeš „zaključati“ trenutnu kamatnu stopu i time se zaštititi. Suprotno tome, ako si investitor koji veruje da će stope opasti, možeš prodati fjučerse i zaraditi kada se to dogodi.
Cena ovih ugovora se formira kao 100 minus očekivana SOFR stopa, i menja se u skladu sa tržišnim očekivanjima. CME sprovodi dnevna usklađivanja (mark-to-market) kako bi osigurao fer vrednovanje i zaštitu od rizika.

Zašto koristiti SOFR fjučerse?

• Upravljanje rizikom – Banke i druge institucije koriste SOFR fjučerse da bi zaštitile svoje portfelje koji sadrže zajmove, swapove ili druge proizvode vezane za SOFR.
• Uvid u tržište – Cene fjučersa reflektuju tržišna očekivanja kretanja kamatnih stopa, što je korisno i za monetarnu politiku i analize.
• Razvoj terminiranih stopa – Podaci iz trgovanja SOFR fjučersima koriste se za kreiranje forward-looking SOFR term stope, koja je posebno važna za neke ugovore koji zamenjuju LIBOR.

Poređenje SOFR-a sa drugim referentnim stopama

SOFR možda jeste nova dominantna referentna stopa u američkom finansijskom sistemu, ali nije jedina. Da bismo bolje razumeli njenu poziciju, pogledajmo kako se SOFR upoređuje sa drugim ključnim stopama:
SOFR vs. LIBOR

• SOFR se zasniva na stvarnim tržišnim transakcijama i ima veoma nisku rizičnost, jer su sve pozajmice osigurane državnim obveznicama.
• LIBOR, s druge strane, bio je zasnovan na proceni banaka, što ga je činilo podložnim manipulacijama i znatno rizičnijim.
• Dok je LIBOR nudio projekcije za više vremenskih horizonata, SOFR je overnight stopa, pa se za duže periode koristi matematičko modeliranje pomoću proseka i indeksa.

SOFR vs. Federal Funds Rate

• Federal Funds Rate (referentna stopa federalnih fondova) odnosi se na neobezbeđene (unsecured) pozajmice između banaka.
• SOFR obuhvata veći broj obezbeđenih repo transakcija, što mu daje širu osnovu i čini ga pouzdanijim u stresnim tržišnim uslovima.

SOFR vs. globalne stope
SOFR ima pandan u drugim valutnim zonama – kao što su:

• €STR (Euro Short-Term Rate) za evro
• SONIA (Sterling Overnight Index Average) za britansku funtu

Sve ove stope se smatraju stopama bez rizika (RFR – risk-free rates), ali se SOFR izdvaja po tome što je direktno vezan za američko repo tržište, sa ogromnim dnevnim obimom i podrškom državnih obveznica kao kolaterala.
Ove razlike čine SOFR idealnim izborom za sve finansijske ugovore i instrumente denominirane u američkim dolarima – naročito jer je povezan sa sigurnim, državnim obveznicama, što mu daje dodatnu stabilnost i kredibilitet.

Da li SOFR utiče na kripto tržišta?

Iako SOFR direktno ne utiče na kretanje cena kriptovaluta, može pružiti značajne uvide u šire tržišno raspoloženje, posebno u vezi sa kamatnim stopama i likvidnošću u tradicionalnim finansijama.
Pošto je SOFR merilo troškova overnight zaduživanja, njegovo kretanje odražava monetarnu politiku Federalnih rezervi i trenutno stanje u finansijskom sistemu:

• Kada SOFR raste, to znači da je zaduživanje skuplje, što može smanjiti apetit za rizičnim investicijama poput kriptovaluta. Na primer, u periodima kada Fed pooštrava politiku i SOFR naglo skoči, investitori se često povlače iz volatilnih tržišta i prelaze u sigurnije klase imovine, poput državnih obveznica.
• S druge strane, niska SOFR stopa može signalizirati povoljnu likvidnost i niže troškove kapitala, što često podstiče veći interes za spekulativne investicije poput Bitcoina, altcoina i DeFi tokena.

Osim toga, SOFR fjučersi, koji se trguju na CME berzi, nude dodatne uvide u očekivanja velikih tržišnih aktera o budućem kretanju kamatnih stopa. Iako kripto tržišta funkcionišu nezavisno od tradicionalnih, ovakva kretanja mogu indirektno uticati na strategije trgovanja i raspoloženje institucionalnih investitora, naročito onih koji su aktivni u obe sfere.

Zaključne misli

SOFR (Secured Overnight Financing Rate) predstavlja prekretnicu u modernim finansijama. Kao transparentna i pouzdana referentna stopa, zamenila je zastareli LIBOR i danas igra ključnu ulogu u određivanju kamata za sve – od kredita i obveznica do derivata i hipotekarnih instrumenata.
Uz pomoć SOFR fjučersa, učesnici tržišta dobijaju dodatnu fleksibilnost – mogu da se osiguraju od kamatnog rizika ili da spekulišu o budućem kretanju stopa. Njegova veza sa realnim tržišnim transakcijama i sigurnosna podrška u vidu američkih državnih obveznica čine SOFR trajno relevantnim alatom u svetu finansija.
Za sve koji žele da dublje istraže SOFR, odlični izvori su:

• Federalna rezerva Njujorka (New York Fed) – za zvanične stope, indeksne vrednosti i istorijske podatke.
• CME Group – za informacije o SOFR fjučersima, tržišnoj dinamici i analizama.

SOFR nije samo zamena za LIBOR – on je novi standard za eru transparentnijih i stabilnijih finansijskih tržišta.

Ako ste znatiželjni o Binance futures , možete pročitati ovaj članak.