Psihologija tržišnih ciklusa

Na finansijskim tržištima, emocije igraju ključnu ulogu u oblikovanju ponašanja učesnika i kretanja cena. Optimizam, pohlepa, strah i panika ne utiču samo na pojedince, već kolektivno menjaju tržišno raspoloženje, stvarajući uzlazne i silazne trendove. U takvom okruženju, psihološke zamke poput FOMO efekta (strah od propuštanja prilike), izbegavanja gubitka i unutrašnjeg psihičkog nesklada često vode ka ishitrenim i nelogičnim odlukama. Dodatno, uticaj društvenih mreža pojačava ove emocionalne oscilacije, dok biološki mehanizmi poput ogledalskih neurona podstiču ponašanje mase i spekulativno trgovanje. Razumevanje ovih procesa je ključno za svakoga ko želi da pristupi tržištu sa više racionalnosti i samokontrole.

Ako nemate Binance račun, možete iskoristiti popust od 20% provizije klikom na ovu rečenicu.

Uvod

Warren Buffett je jednom rekao: „Tržište je alat za prebacivanje novca od nestrpljivih ka strpljivima.“ Ova jednostavna rečenica pokazuje koliko emocije i psihologija zapravo upravljaju tržištem. Srž tog fenomena je tržišna psihologija, to je grana ponašajne ekonomije koja proučava kako zajedničke emocije učesnika na tržištu oblikuju kretanje cena.
Ali šta je sa načinom na koji naš mozak sam po sebi utiče na psihologiju tržišta?
Nauka o mozgu (neuroscience) pokazuje da nismo toliko racionalni kao što bismo želeli da mislimo a naročito kada je u pitanju novac. Emocije, predrasude i podsvesni procesi često utiču na naše finansijske odluke bez da to i primetimo.
Na primer, amigdala je deo mozga koji prepoznaje strah i pokreće instinktivne reakcije kao što su „bori se ili beži“. Zbog nje lako pravimo impulzivne poteze kad tržište pada.
Suprotno tome, deo mozga koji procenjuje nagrade, ventromedijalni prefrontalni korteks  često nas čini previše samouverenima kada tržište raste.
Iako su ovi mehanizmi korisni za naše preživljavanje, u svetu investiranja nas često navode da donosimo odluke na osnovu instinkta umesto razuma.

Kako psihologija pokreće tržišne cikluse

Faza rasta (uzlazni trend)
Kada cene na tržištu rastu, javlja se široko rasprostranjeni optimizam. Taj rast izaziva uzbuđenje jer mozak tada oslobađa dopamine, hemijsku supstancu povezanu sa osećajem nagrade i zadovoljstva.
U takvim trenucima često dolazi do efekta FOMO – straha da ćemo nešto propustiti. To je posledica naše urođene potrebe da budemo deo grupe i da ne propustimo priliku. Društvene mreže poput X-a (bivši Twitter) i Reddita dodatno pojačavaju taj osećaj jer često prikazuju priče o ljudima koji su brzo i lako zaradili, pa drugi pohrle da kupe određene kriptovalute, čak i bez razumevanja rizika.
Primere za to vidimo kod Dogecoina, Shiba Inu-a, a u poslednje vreme i kod TRUMP i MELANIA meme coina. Njihova vrednost često ne dolazi iz stvarne upotrebe, već iz masovne popularnosti i medijske pompe. Trgovci se tada prepuštaju euforiji i zanemaruju znake upozorenja, kao što su precenjenost ili neodrživ rast.
Kombinacija različitih procesa u mozgu stvara taj nekontrolisani optimizam, koji često dovodi do stvaranja balona a to je kada cene daleko premaše pravu vrednost imovine. Kad balon pukne, sledi pad tržišta i niz negativnih emocija.

Faza pada (silazni trend)
Kada tržište krene da opada, osećanja se brzo menjaju sve od optimizma do poricanja i straha. Tada važnu ulogu preuzima deo mozga koji se zove amigdala, zadužen za reagovanje na strah. Ljudi često panično prodaju imovinu jer imaju osećaj da će izgubiti sve.
Ovaj strah dodatno pojačava psihološki fenomen poznat kao averzija prema gubitku a zbog njega nam gubici deluju teže nego što su nam dobici prijatni.
Kako cene nastavljaju da padaju, strah prelazi u paniku, pa dolazi do masovne prodaje a to se zove kapitulacija. Ljudi tada prodaju sve, često sa velikim gubicima. Ovakvo ponašanje je bilo vidljivo, na primer, tokom velikih padova Bitcoina u 2022. godini.
Na kraju, kada negativno raspoloženje dosegne vrhunac, tržište se stabilizuje. Počinje faza kada se cene ne kreću mnogo ni gore ni dole a to se zove akumulacija. Neki investitori tada ponovo počinju oprezno da ulažu, jer se pojavljuju prvi znaci nade i novog optimizma.

Neurobiologija tržišne psihologije

Psihologiju koja utiče na kretanje tržišta oblikuju različiti složeni procesi u našem mozgu. Jedan od najvažnijih je tzv. „put nagrađivanja“, koji uključuje različite hemijske supstance i delove mozga.
Glavna hemijska supstanca koja se povezuje sa osećajem nagrade i zadovoljstva zove se dopamin. Kada se suočimo sa nečim što doživljavamo kao nagradu, mozak reaguje tako što luči više dopamina. To se često dešava tokom rasta cena na tržištu (tzv. „bull market“), kada mozak očekuje finansijsku dobit, pa samim tim još više pojačava tu reakciju, što stvara začarani krug euforije i daljeg ulaganja.

Dopamin se uglavnom stvara u delu mozga koji se zove substantia nigra i u ventralnoj tegmentalnoj oblasti. Postoji više puteva kroz koje dopamin putuje do različitih delova mozga.
Najvažniji put koji se povezuje sa psihologijom tržišta zove se mezolimbički put. On povezuje ventralnu tegmentalnu oblast sa limbičkim sistemom, koji uključuje i amigdalu. Ovaj put igra ključnu ulogu u doživljaju zadovoljstva i nagrade. Kada očekujemo finansijsku dobit, dopamin se oslobađa duž ovog puta, što stvara osećaj motivacije i zadovoljstva.
Glavni deo mozga koji obrađuje emocije poput straha i anksioznosti je amigdala. Ona ima jednako važnu ulogu tokom „medveđeg tržišta“ (kada cene padaju), kao što dopamin ima tokom „bikovskog tržišta“ (kada cene rastu). Ova struktura je deo našeg instinkta za preživljavanje i u finansijskom kontekstu, to se često ispoljava kao impulsivna reakcija (borba ili beg), što može dovesti do brzopletih i gubitničkih odluka.

Ako vam je potreban vodič za postavljanje Binance računa, možete pročitati ovaj članak.

Dok strah i anksioznost, koji potiču iz amigdale, mogu da iskrive način donošenja odluka i dovedu do impulsivnih poteza poput panične prodaje, postoji i druga pojava koja utiče na investitore a to je kognitivna disonanca. Ona navodi ljude da zadrže neku imovinu čak i kada gubi vrednost, u nadi da će se tržište ipak oporaviti, jer odbijaju da priznaju stvarnost.
Kognitivna disonanca se javlja kada ono u šta trgovac veruje više ne odgovara realnosti na tržištu. Ova pojava je povezana sa prefrontalnim korteksom, koji je zadužen za složeno razmišljanje i donošenje odluka, ali i sa limbičkim sistemom, gde se ponovo nalaze amigdala i hipokampus to su delovi mozga povezani s emocijama i pamćenjem.
Još jedan zanimljiv aspekt neurobiologije koji utiče na ponašanje na tržištu su tzv. ogledalski neuroni. Oni se nalaze u više delova mozga, uključujući premotorni korteks, pomoćnu motornu zonu, temeni režanj i donji temeni režanj. Ovi neuroni se aktiviraju i kada osoba sama uradi neku radnju, ali i kada vidi da neko drugi radi istu stvar.
Zato se dešava da kada ljudi vide druge kako kupuju ili prodaju na tržištu, imaju potrebu da ih oponašaju, što može dovesti do masovne euforije ili panike.

U suštini, ogledalski neuroni nam omogućavaju da posredno doživimo emocije i postupke drugih ljudi, kao da ih sami proživljavamo. Ovi neuroni su povezani sa empatijom i društvenim uticajem.
Kada posmatramo kako drugi trgovci uspešno zarađuju, naši ogledalski neuroni mogu da se aktiviraju i navedu nas da ih imitiramo. Ova pojava je ključna za instinkt stada, odnosno za ponašanje gde ljudi masovno prate tuđe poteze bez mnogo razmišljanja, što dodatno pojačava kolektivne emocije na tržištu.

TRUMP Meme Coin: Studija slučaja

Brz rast i dopaminski putevi u mozgu

Postoji velika verovatnoća da je eksplozivan rast TRUMP meme coina na samom početku bio povezan sa načinom na koji funkcioniše sistem nagrađivanja u našem mozgu. Veza sa Donaldom Trampom, poznatom javnom ličnošću koja simbolizuje bogatstvo i jaka medijska pažnja verovatno su doprineli početnom uzletu.
FOMO efekat (strah da ćemo propustiti priliku) takođe je imao veliki uticaj. Ta početna euforija verovatno je aktivirala dopaminske puteve kod trgovaca, oslobađajući dopamin zbog očekivanja finansijske dobiti, čime se stvorila lančana reakcija uzbuđenja i špekulacija. Ova faza se često naziva i stadijum euforije, u kojem optimizam i uzbuđenje pogone rast cene.

Instinkt stada i ogledalski neuroni

Kao što je ranije objašnjeno, ogledalski neuroni imaju ulogu u stvaranju instinkta stada, koji je deo kolektivne psihologije tržišta. Brz rast TRUMP coina može se posmatrati kao primer delovanja ovih neurona i ljudi, pod uticajem emocija i uspeha drugih, donose odluke zasnovane na grupnom osećaju, a ne na ličnoj analizi.
U slučaju TRUMP coina:

• Meme kultura: Memovi i aktivnosti na društvenim mrežama stvorili su viralnu atmosferu koja je podstakla druge da se priključe. Ogledalski neuroni su verovatno pojačali osećaj entuzijazma među učesnicima.
• Politička i navijačka podrška: Trampove pristalice i fanovi dodatno su doprineli vidljivosti i prihvatanju coina. Pozitivna tržišna osećanja brzo su se širila kroz te društvene kanale.

Ovo pokazuje kako instinkt stada, podstaknut ogledalskim neuronima i društvenim uticajima poput meme kulture i političkog angažmana, može značajno uticati na ponašanje tržišta.

Volatilnost, panična prodaja i amigdala

Kao i većina meme coina, TRUMP je posle početnog skoka doživeo veliku nestabilnost i nagli pad cene. U toj fazi, trgovci često osećaju poricanje, strah i anksioznost.
Kognitivna disonanca može dovesti do toga da ljudi zadrže coin uprkos padu, nadajući se brzom oporavku ili iz lojalnosti prema određenoj osobi. Ta unutrašnja borba između realnosti i ličnog uverenja često vodi ka neracionalnim odlukama i finansijskim gubicima.
Istovremeno, amigdala, koja kontroliše reakcije na strah i opasnost, može dodatno pojačati osećaj panike, što vodi do panične prodaje. Objavljivanje konkurentskog MELANIA coina dodatno je pojačalo ove emocionalne reakcije i pokazuje koliko spoljni faktori mogu uticati na ponašanje investitora, a samim tim i na pravac u kojem se tržište kreće.

Zaključak

Razumevanje psihologije tržišnih ciklusa može biti izuzetno korisno jer trgovcima i investitorima pruža bolji uvid u to kako se tržište ponaša. Na primer, posmatranjem emocionalnih obrazaca možete prepoznati periode preteranog pesimizma ili optimizma i videti kako te emocije utiču na promene cena.
Upoznavanje sa neurobiološkim procesima koji stoje iza tih emocija, kao što su dopaminski putevi, amigdala i ogledalski neuroni i to omogućava dublje razumevanje tržišne psihologije. To vam može pomoći da izbegnete uobičajene psihološke zamke poput kognitivnih pristrasnosti, FOMO efekta, panične prodaje i kognitivne disonance.

Ako ste znatiželjni o Binance futures , možete pročitati ovaj članak.