Šta je Bonding Curve u Kriptu?

Bonding krive (bonding curves) su matematički modeli koji povezuju ponudu i potražnju u svetu kriptovaluta, čime automatski određuju cene i likvidnost tokena.
Kripto projekti mogu prilagoditi cene i način raspodele tokena korišćenjem različitih vrsta krivih: linearne (prave linije), eksponencijalne (brz rast), logaritamske (sporiji rast), ili stepenaste (stepenice).
Iako ove krive ne garantuju potpuno stabilno tržište zbog promenljivosti cene tokena, platforme poput pump.fun pokazuju kako bonding krive omogućavaju jasno definisanu cenu tokena i pružaju priliku za ranu kupovinu tokena i učešće na tržištu.

Ako nemate Binance račun, možete iskoristiti popust od 20% provizije klikom na ovu rečenicu.

Uvod

Ponuda i potražnja su stari ekonomski principi koji već vekovima oblikuju tržišta – određujući cene svega, od dragocenog nakita do svakodnevnih stvari poput mleka i jaja. Međutim, kako ovi osnovni principi funkcionišu u svetu kriptovaluta, gde imovina postoji samo digitalno?
Kripto tržište koristi mnoge matematičke ideje. Jedna od njih je bonding kriva, koja definiše vezu između cene i količine nekog tokena u opticaju.
Kako se kupuje sve više tokena, cena raste, a kada se tokeni prodaju ili se smanjuje njihova količina, cena obično opada. Ovaj sistem nagrađuje one koji rano uđu na tržište ili rano kupe token.
Bonding krive su važne u token ekonomiji (tokenomics). Popularne platforme kao što je pump.fun koriste ovaj sistem za automatsko određivanje cene, održavanje likvidnosti (novca dostupnog za trgovinu) i raspodelu tokena.
S obzirom na značaj bonding krivih, korisno je razumeti kako funkcionišu, koje vrste postoje i zašto su bitne za kripto tržište.

Šta su Bonding krive?

Bonding krive (bonding curves) su matematički modeli koji direktno povezuju količinu dostupnih kripto tokena sa njihovom cenom. Njih reguliše unapred određena formula koja automatski menja cenu tokena u zavisnosti od toga koliko ih ima na tržištu.
To nije mnogo drugačije od principa koji važi kroz čitavu istoriju: ako potražnja za nekim proizvodom raste, a proizvod ostaje ograničen, njegova cena se povećava. Bonding krive koriste isti taj princip i primenjuju ga na tržištu kriptovaluta, prilagođavajući cene tokena na osnovu njihove dostupnosti.
Cena tokena kroz bonding krive reguliše se pomoću pametnih ugovora (smart contracts). Zbog toga je ceo proces na blockchain mrežama automatski, transparentan i decentralizovan (niko nema isključivu kontrolu nad tim procesom).

Kako funkcionišu Bonding krive?

Princip rada bonding kriva veoma je jednostavan: što više tokena ljudi kupe, veća je količina tokena u opticaju, pa cena obično raste. Obrnuto, što više tokena ljudi prodaju, to je manja količina tokena dostupna na tržištu, pa cena tokena pada.
Da bismo to lakše objasnili, zamislimo novi projekat koji lansira svoje tokene koristeći bonding krivu. Pošto je početna količina tokena mala, oni koji prvi kupe te tokene, obično ih dobijaju po niskoj ceni.
Ako token postane popularan i sve više ljudi ga počne kupovati, količina tokena na tržištu se povećava, a prema formuli bonding krive mogu se generisati (kreirati) novi tokeni. To dovodi do rasta njihove cene.
Automatsko podešavanje cene kroz bonding krivu omogućava stalnu likvidnost, tj. stalnu mogućnost kupovine i prodaje tokena. Projekti mogu sami da biraju kakvu bonding krivu žele, podešavajući svoju token ekonomiju (tokenomics). Ne postoji ograničenje kakve krive se mogu koristiti, ali najčešće se koriste linearne (prave linije), eksponencijalne (brz rast) i logaritamske (sporiji rast) krive.

Linearne Bonding krive (Linear bonding curves)

Najjednostavniji matematički model bonding krive jeste linearna bonding kriva. Kod ovog modela, cena tokena raste u direktnoj proporciji sa brojem tokena koji su prodati, odnosno dodati u opticaj. To znači da se cena povećava za unapred određenu, fiksnu vrednost svaki put kada se kreira ili proda novi token.
Evo uprošćenog primera linearne bonding krive:

• Ako početna cena tokena iznosi 1 dolar, svaki naredni token povećava cenu za dodatnih 0,10 dolara.
• Prvi token koštaće 1 dolar.
• Sledeći token će koštati 1,10 dolara, treći 1,20 dolara, četvrti 1,30 dolara itd.

Dakle, cena konstantno raste istim tempom, zavisno od količine tokena u opticaju. Ovaj model je jednostavan za razumevanje jer jasno pokazuje kako svaki novi token direktno utiče na cenu.

Ako vam je potreban vodič za postavljanje Binance računa, možete pročitati ovaj članak.

Eksponencijalne bonding krive (Exponential bonding curves)

Kod eksponencijalne bonding krive, cena tokena raste mnogo brže nego kod linearne. Ovaj model funkcioniše tako da cena tokena zavisi eksponencijalno od broja tokena u opticaju. Jednostavnije rečeno: ako se tokeni kupuju duplo brže, njihova cena neće biti samo duplo veća, već može porasti mnogo više od toga.
Evo jednostavnog primera:

• Ako prvi token košta 1 dolar, drugi može koštati 2 dolara, treći 4 dolara, četvrti 8 dolara, itd.
• Cena tokena raste jako brzo kako se povećava broj tokena u opticaju.

Zbog ovakvog modela, najviše profitiraju oni koji prvi kupe tokene, jer ih kasnije mogu prodati mnogo skuplje kada potražnja poraste. Projekti koji žele da podstaknu rano uključivanje investitora često koriste eksponencijalne krive. Iako prvi kupci imaju najveći rizik, oni mogu ostvariti i najveću zaradu ukoliko projekat uspe.
Dakle, što više tokena ima u opticaju, to cena raste sve brže i brže.

Logaritamske Bonding krive

Kod logaritamske bonding krive cena tokena brzo raste kako se kreira više tokena. Međutim, što se količina tokena više povećava, taj rast cene počinje da usporava. Ovaj model obično najviše koristi onima koji rano kupe tokene, jer se početni nagli rast cene vremenom usporava i stabilizuje.
Logaritamska kriva omogućava projektu da lako obezbedi početnu likvidnost, jer rani kupci obično žele brzo ostvariti profit od ranog ulaska u projekat.

Iako su linearne, eksponencijalne i logaritamske krive najčešće korišćene, postoje i drugi tipovi koje koriste DeFi projekti. Na primer, postoje „stepenaste bonding krive“ kod kojih cena raste nakon što se dostigne određeni cilj ili broj tokena, ili „S-krive“ koje omogućavaju postepeni rast i stabilizaciju. Čak postoje i obrnute bonding krive, gde su prvi tokeni skuplji, ali kako količina raste, cena za kasnije kupce postaje sve niža.

Kako se praktično koriste bonding krive (Bonding Curves)?

Nakon teorije o bonding krivama, pogledajmo praktičan primer njihove primene na platformi pump.fun. Pump.fun radi na Solana blockchainu i služi kao decentralizovana platforma za pokretanje novih tokena i njihovu razmenu. Zahvaljujući pametnim ugovorima (smart contracts), automatski reguliše cenu, likvidnost i distribuciju novih tokena.

Pump.fun omogućava korisnicima da sami kreiraju i distribuiraju sopstvene tokene, a najčešće su to tzv. meme tokeni. Ovi tokeni nemaju stvarnu vrednost, već im cena raste zahvaljujući popularnosti među zajednicom. Ključni element ove platforme su bonding krive koje određuju kako se tokeni kreiraju, vrednuju i prodaju unutar sistema.
Za razliku od većine tradicionalnih kriptovaluta i meme tokena čija cena često zavisi od spekulacija i trenutnog hajpa, pump.fun koristi glatku bonding krivu kako bi se postigla stabilnost cene i transparentnost. To znači da cena tokena raste ili opada predvidljivo i jasno prema unapred definisanoj matematičkoj formuli, zavisno od toga koliko se tokena kupuje ili prodaje.
Na primer, zamislimo da je upravo lansiran novi token. Bonding kriva unapred određuje da početna cena tokena bude 0.1 SOL, i da ta cena postepeno raste kako se tokeni prodaju.
Na primer:

• Posle prvih 500 prodatih tokena, cena raste na 0.2 SOL.
• Nakon što se proda ukupno 1000 tokena, cena raste na 0.4 SOL.

Što više tokena bude prodato, cena će postepeno rasti, a povećanje cene će biti sve veće što je broj tokena veći.
Na pump.fun platformi postoji vizuelni prikaz napretka bonding krive, izražen kroz procente. Ovaj procenat može rasti ili padati u zavisnosti od toga da li ljudi kupuju ili prodaju tokene. Kada token dostigne određenu tržišnu vrednost, postaje “King of the hill” (kralj brda), što znači da dobija dodatnu vidljivost sve dok ga ne zameni neki drugi popularniji token.

Kada token dostigne određenu tržišnu vrednost, a procenat bonding krive se približi 100%, automatski prelazi na Raydium platformu gde se nastavlja trgovanje. Konkretno, pump.fun koristi deo prikupljenih SOL tokena zajedno sa kreiranim tokenima da napravi trgovački par na Raydium platformi.

Zaključak

Princip ponude i potražnje oblikuje tržišta već vekovima, a matematički modeli pokušavaju da unesu sličan red u upravljanje digitalnom imovinom. Kao što smo videli, bonding krive mogu da obezbede likvidnost i, ponekad, stabilnost primenjujući ova stara pravila formiranja cena na DeFi.
Platforme poput pump.fun pokazuju kako bonding krive rade u praksi — podstiču rano uključivanje korisnika i efikasno upravljaju likvidnošću. Baš kao što je princip ponude i potražnje ostao važan u tradicionalnim tržištima, matematički modeli poput bonding krivih mogu da zadrže dugoročnu relevantnost i u kripto industriji.

Ako ste znatiželjni o Binance futures , možete pročitati ovaj članak.