Šta je Monetarna Politika?

Monetarna politika predstavlja skup strategija koje centralne banke primenjuju kako bi regulisale količinu novca u opticaju i usmeravale ekonomski rast. U praksi, to se najčešće ogleda kroz promene kamatnih stopa i zahteva za obavezne rezerve koje banke moraju držati kod centralne banke.
Cilj monetarne politike jeste da postigne stabilnost u ključnim ekonomskim parametrima – da obuzda inflaciju, održi zdrav nivo zaposlenosti i podstakne održiv ekonomski rast.
Postoje dve osnovne vrste monetarne politike: ekspanzivna i kontraktivna. Njihov uticaj se često oseća i van tradicionalnih tržišta, jer utiču na raspoloživi dohodak pojedinaca i preduzeća, što može imati indirektan efekat i na tržište kriptovaluta.

Ako nemate Binance račun, možete iskoristiti popust od 20% provizije klikom na ovu rečenicu.

Kako funkcioniše monetarna politika?

Monetarna politika podrazumeva niz mera koje centralna banka jedne zemlje preduzima kako bi regulisala količinu novca u opticaju i cenu zaduživanja u privredi. Ove mere se primenjuju s ciljem da se ostvare konkretni ekonomski ciljevi – kao što su obuzdavanje inflacije, očuvanje zaposlenosti ili podsticanje privrednog rasta.
U praksi, centralne banke koriste nekoliko ključnih alata kako bi sprovele monetarnu politiku:

• Podešavanje kamatnih stopa – Snižavanjem ili podizanjem osnovne kamatne stope, centralne banke direktno utiču na cenu pozajmljivanja novca.
• Otvorene tržišne operacije (OMO) – Kupovinom ili prodajom državnih obveznica, centralne banke mogu povećati ili smanjiti količinu novca u opticaju.
• Obavezne rezerve banaka – Promenom minimalnog iznosa novca koji komercijalne banke moraju držati u rezervi, centralna banka utiče na njihovu sposobnost da odobravaju kredite.

Kroz ove mehanizme, centralne banke mogu ubrzati ekonomske aktivnosti ili, ukoliko postoji rizik od pregrevanja ekonomije, preduzeti korake ka njenom hlađenju.

Kako deluje monetarna politika?

Monetarna politika može biti ekspanzivna ili kontraktivna, u zavisnosti od toga da li je cilj da se podstakne rast ili obuzda pregrejana ekonomija.

Ekspanzivna monetarna politika

Ekspanzivna monetarna politika podrazumeva smanjenje kamatnih stopa i povećanje količine novca u opticaju, s ciljem podsticanja privrednog rasta. Najčešće se koristi u vreme recesije ili ekonomske stagnacije. Ideja je jednostavna – učiniti zaduživanje jeftinijim kako bi se podstakla potrošnja građana i investicije preduzeća, što u krajnjoj liniji vodi ka većoj ekonomskoj aktivnosti.
Zamislimo da centralna banka zemlje X odluči da smanji kamatne stope kako bi oživela privredu. Građani, poput Jane i Johna, primećuju da su uslovi za kredite povoljniji. Jane koristi priliku da podigne kredit i pokrene sopstveni biznis, dok John uzima stambeni kredit i kupuje novu kuću. Povećana potrošnja i investicije stvaraju dodatnu tražnju za robama i uslugama, što podstiče otvaranje novih radnih mesta i ubrzava ekonomski oporavak.

Primer iz prakse: Finansijska kriza 2008. godine

Tokom velike finansijske krize 2008. godine, američka vlada primenila je ekspanzivnu monetarnu politiku kako bi pokrenula posustalu ekonomiju. Smanjene su kamatne stope i uvedena je kvantitativna relaksacija (quantitative easing – QE), što je podrazumevalo kupovinu državnih i hipotekarnih obveznica. Time je povećana količina novca u opticaju, a zaduživanje je postalo jeftinije. Kao rezultat, potrošnja građana i ulaganja firmi su porasli, što je doprinelo ekonomskom oporavku.

Kontraktivna monetarna politika

Suprotno od toga, kontraktivna monetarna politika ima za cilj da uspori privredni rast i obuzda inflaciju. To se postiže povećanjem kamatnih stopa i smanjenjem količine novca u opticaju. Kada je zaduživanje skuplje, građani i firme manje troše i investiraju, čime se smanjuje ukupna tražnja i „hladi“ ekonomija.
Zamislimo sada da centralna banka zemlje Y želi da zauzda rastuću inflaciju. Povećava kamatne stope, što otežava zaduživanje. Sarah odlaže planove za proširenje firme, a Mike odustaje od kupovine novog automobila. Kako potrošnja opada, firme beleže manju prodaju, što doprinosi usporavanju inflacije i stabilizaciji cena.

Primer iz prakse: Početak 1980-ih

Početkom 1980-ih godina, američka centralna banka – Federalne rezerve – primenila je kontraktivnu monetarnu politiku kako bi se izborila sa visokom inflacijom. Kamatne stope su znatno povećane, što je poskupelo kredite i umanjilo potrošnju. Inflacija je uspešno obuzdana, ali je ta politika u kratkom roku dovela i do povećanja nezaposlenosti.

Monetarna politika vs. Fiskalna politika

Iako se oba pojma često koriste u kontekstu upravljanja ekonomijom, monetarna i fiskalna politika funkcionišu na različite načine i koriste različite alate.
Alati

• Monetarna politika koristi instrumente kao što su kamatne stope, otvorene tržišne operacije (kupovina i prodaja državnih obveznica), te promene u obaveznim rezervama banaka.
• Fiskalna politika, s druge strane, oslanja se na državnu potrošnju i poreze kao glavne mehanizme ekonomskog upravljanja.

Fleksibilnost

• Monetarna politika se može sprovesti relativno brzo – centralna banka može promptno reagovati na promene u ekonomiji bez potrebe za dugotrajnim političkim procesom.
• Fiskalna politika zahteva zakonodavni postupak – promene u porezima ili povećanje javne potrošnje moraju proći kroz parlamentarnu proceduru, što može potrajati.

Obuhvat

• Monetarna politika je uglavnom usmerena na šire ekonomske ciljeve – kontrolu inflacije, stabilnost valute i stopu zaposlenosti.
• Fiskalna politika je preciznija i često cilja određene sektore ili društvene grupe – na primer, subvencionisanje infrastrukture, smanjenje poreza za mala preduzeća ili povećanje davanja socijalno ugroženima.

Ako vam je potreban vodič za postavljanje Binance računa, možete pročitati ovaj članak.

Uticaj monetarne politike na kripto tržišta

Iako se kriptovalute često predstavljaju kao decentralizovane i nezavisne od tradicionalnih finansijskih sistema, monetarna politika centralnih banaka ipak može imati značajan uticaj na kripto tržišta. Promene u kamatnim stopama i novčanoj ponudi ne utiču samo na banke i privredu, već i na raspoloženje investitora – uključujući i one koji ulažu u digitalnu imovinu.
Efekat ekspanzivne monetarne politike
Kada centralna banka sprovodi ekspanzivnu politiku, povećava se količina novca u opticaju, a kamatne stope padaju. Ljudi i preduzeća lakše dolaze do kredita i raspolažu s više novca. U takvom okruženju raste sklonost ka ulaganju u alternativne klase imovine, poput bitcoina i drugih kriptovaluta, što može uzrokovati rast njihovih cena.
Efekat kontraktivne monetarne politike
S druge strane, kada centralna banka primenjuje kontraktivnu politiku, smanjuje se novčana masa i rastu kamatne stope. Krediti postaju skuplji, a potrošnja se smanjuje. Građani imaju manje raspoloživog dohotka za štednju i ulaganja, što može dovesti do pada interesovanja za ulaganje u kriptovalute – i potencijalnog pada cena na tržištu.

Završna razmatranja

Monetarna politika predstavlja ključni mehanizam kojim centralne banke upravljaju novčanom masom i kamatnim stopama kako bi ostvarile različite makroekonomske ciljeve – od kontrole inflacije, preko podsticanja zapošljavanja, do stabilnog privrednog rasta.
Iako deluje prvenstveno u okviru tradicionalne ekonomije, monetarna politika ima sve veći indirektni uticaj i na tržište kriptovaluta. Promene u kamatnim stopama i dostupnosti novca utiču na količinu raspoloživog dohotka, što se može odraziti na spremnost ljudi da ulažu u digitalnu imovinu.
Razumevanje dinamike monetarne politike postaje sve važnije i za kripto investitore, jer globalna ekonomska kretanja i odluke centralnih banaka više nisu izolovani od sveta decentralizovanih finansija.

Ako ste znatiželjni o Binance futures , možete pročitati ovaj članak.